Večeras.

One by one, unbecoming the things I no longer..

(source: http://theweightofemptiness.tumblr.com/post/1062585210/)

..

"Najdraži prijatelju,

možda si već primio moje pismo, doduše posle golemih okolišanja: ipak, osećam snažnu potrebu da ti brzo još jednom kažem da sam živ i da te volim, u isti mah i da ti zahvalim za tvoje pismo koje me je tako divno podsetilo na zavičaj. Postepeno nailazi ono što sam još od samog početka sigurno očekivao: među masom svojih najuvaženijih kolega osećam se baš sasvim tuđ i ravnodušan, tako da već sa nasladom odbijam svakojake pozive koji mi svakodnevno pristižu. Čak i uživanje u brdu, šumi i jezeru povremeno mi kvari navala mojih drugova u službi. Eto, i u tome se opet slažemo: mi možemo da podnosimo samoću, čak je i volimo. A kad smo nas dvojica zajedno, onda to u stvari nije dvojstvo, nego istinska i prava monada: onda smo tek zapravo sami i odsečeni od sveg nametljivog sveta."...

(F. Nietzsche, Bazel, 6. jun 1869.)

teen dream

Cease to begin*

who is emptier than who?

I'm gonna be so different if you find me,
you wont even realize I'm your girl.